Branislava Antović – radni dan modne blogerke u Srbiji

Branislava Antović, popularna modna blogerka foto: privatna arhiva

Jednom kada sednem za svoj kompjuter, prvi zadatak jeste odgovaranje na mejlove, na poruke na Facebook stranici i privatnom Facebook profilu (gde me neretko čekaju poslovne poruke), zatim na Instagram poruke i na komentare na blogu

Branislava Antović, autorka modnog bloga “Branas Divine World”

Bloging scena je već par godina vodeća internet pojava na virtuelnom području Srbije. Biti modni bloger ne znači biti običan volonter na internetu ili osoba koja svoje slobodno vreme provodi vodeći modni blog radi razonode. Modni blogeri su danas fakultetski obrazovani ljudi koji svoju egzistenciju obezbeđuju od zarade koju ostvare preko svog autorskog bloga. Jedna od vodećih modnih blogerki srpske internet scene je i diplomirana novinarka Branislava Antović koja je za naš portal otkrila kako izgleda njen radni dan:

Novinarka Branislava Antović već godinama uspešno vodi blog '' Branas Divine World '' foto: privatna arhiva

Novinarka Branislava Antović već godinama uspešno vodi blog “Branas Divine World”  foto: privatna arhiva

“S obzriom na to da sam ranoranilac budim se relativno rano – negde između pola 8 i 8. Za svoj kompjuter sedam između 9 i 10 časova, zavisno od kućnih obaveza koje imam tog jutra. Naime, ne mogu da radim u nesređenom prostoru, te je pored doručka i šetnje mog psa Srećka, pospremanje kuće obavezna jutarnja stavka u mom rasporedu. Jednom kada sednem za svoj kompjuter, prvi zadatak jeste odgovaranje na mejlove, na poruke na Facebook stranici i privatnom Facebook profilu (gde me neretko čekaju poslovne poruke), zatim na Instagram poruke i na komentare na blogu. Nerealno je koliko vremena može oduzeti ovaj naizgled banalan posao. Previše vremena a previše i energije, zato se trudim da sebe vremenski ograničim kada je posredi ovaj zadatak. Sledeće na šta obraćam pažnju jesu fotografije koje samostalno pravim u svom domu, a čija je svrha ilustrovanje postova ili pak objavljivanje na društvenim mrežama. Na ovaj zadatak se fokusiram između 11h i 13h, jer je tada svetlo u mom stanu najbolje. A onda sledi sređivanje tih istih fotografija, njihov upload na blog i onda njihovo slaganje u okviru samog posta. U međuvremenu se povremeno vraćam na mejlove i poruke kako bih zadržala korak sa njima. Naravno, neophodno je updateovati društvene mreže te i to iziskuje dosta naizgled banalnog a zapravo poprilično opterećujućeg posla. E onda sledi pauza za ručak, i kraći odmor, da bih se oko 16h vratila poslu. Tada počinjem sa pisanjem tekstova jer oduvek daleko lakše, brže i lepše pišem u popodnevnim satima. Tekst za post iziskuje od sat vremena do 6 sati rada. Sve zavisi od tipa i dužine teksta. Zatim sledi njegova provera, obraćanje pažnje na CEO moment kako u tekstu tako i u nazivima fotografija (ukoliko ne zaboravim, što mi se nažalost često dešava), ‘’šminkanje’’ posta i njegova objava. To je najčešće negde oko 21h. U međuvremenu napravim makar jednu kraću pauzu kako bih prošetala psa i jela. Trudim se da sa objavom posta završim sa poslom za taj dan te da imam celo veče na raspolaganju. I to mi uglavnom polazi za rukom. Međutim, česti sastanci, fotografisanja za postove i promotivni događaji na koje morate otići jer su i oni važan deo vašeg posla, ’uzurpiraju’ opisani raspored pa se posao produži i mnogo posle 21h. Međutim, činjenica da ste sami sebi šef omogućava vam da sebi organizujete vreme tako da vam ovaj tip posla, u okviru kojeg morate stalno biti dostupni, aktivni, nadahnuti i ažurni, ipak ne postane previše naporan i opterećujuć. Naime, vi sebi možete dati slobodno prepodne ili popodne, ili pak ceo slobodan dan, tokom radne nedelje nikome za to nećete polagati račune. Osim sebi, što je nekada i najteže. Pogotovo kada istinski volite svoj posao, kada želite da ga maksimalno ozbiljno obavljate sa što boljim rezultatima. Griža savest tada nastupa i vama se čini da uvek možete još više i još bolje. To je negde i moj najveći problem i uzrok najvećeg stresa.

Inače, moji radni dani mogu biti i potpuno drugačiji od gore opisanog. Mogu se sastojati iz gomile sastanaka i jurnjave sa jednog dela grada na drugi. Ili pak mogu biti ispunjeni dugim fotografisanjem ili nekim promotivnim događajima. Dakle, posredi je mnogo različitih scenarija i neki su glamurozniji od drugih, ali svaki jeste poprilično zahtevan i daleko naporniji no što je uvreženo mišljenje. Svako ko se upusti u bloging, to shvati već posle nekoliko objavljenih postova.”

Pratite blog Branislave Antović na adresi branasdivineworld.com.

 

 

Anđela Zec

Diplomac Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Pasionirana ljubiteljka pasa i mačaka, a posebno pomeranaca, patuljastih šnaucera i francuskih buldoga.